svakodnevnica

Davno započeta priča se nastavlja, veoma izmenjena dugim koracima vremena...

Sedeći u toplome kutku, u noći koja veoma sporo odmiče, reših se osloboditi svojih misli i najzad ponovo podeliti ih sa drugima :)

Moj sin od 2 godine i 8 meseci je ponovo prehlađen, virusi iz vrtića i njegov ne dovoljmo ojačan imunitet su me naveli na pretragu interneta i generalno pražnje od svakodnevnice.

Teško je biti majka i karijerist. Težnje za napredak na poslu koji nije ono što ste očekivali. Po malo izgubljeni u vrtlogu ljudske gluposti ni sami niste svesni šta u stvari zapravo želite od života, od sebe, od svakodnevnice.

Zapitam se svakoga dana da li želim mnogo?

I dalje, verujem da ljudi nisu tako loši kao što se prikazuju, ostalo je bar malo ljudskosti među nama!!!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.